Предајом Косова и Метохије, изгубићемо сами себе
AP Photo / Дарко Војиновић
Стално се прича, поготово у последње време о признању окупиране јужне српске покрајине као независне државе.
Осим територије, коју би Србија изгубила, изгубила би нешто много вредније. Изгубила би душу, изгубила би свој смисао, изгубила би себе саму.
На том парчету земље, налази се наша вера, наша историја, наша традиција, наши корени… Зар је узалуд натопљена толиком крвљу српском, да је тако лако дамо? Зар је узалуд толико живота положено за њу, да бисмо је се одрекли? Зар је узалуд Свети кнез Лазар на њој, свој живот дао?
Косово не би било ништа посебно, да није срце Србије. Метохија не би била ништа специјално, да не представља душу Србије.
А некима не значи ништа, па брже боље желе да реше тзв. “косовско питање”. А то “питање” решавају они, који немају ни срце ни душу. Они не разумеју Косово и Метохију. Они мисле, да је Косово и Метохија само једна обична територија. А не знају да је управо супротно.
То људи без срца и душе не могу видети. А тек Срби који живе тамо. Да ли је некога брига за њих? Они, који су своју веру, храброст и одлучност, одавно показали, остали су заборављени. Иако живе преко 20. година под окупацијом, не предају се. Они знају шта је Косово и Метохија. Захваљујући њима, за КиМ има наде.
Не каже се џабе, Косово је срце Србије, јер као што човек не може да живи без срца, тако и Србија не може да живи без Косова и Метохије.
Аутор: Стефан Вукоје / identitet.rs
