Под демократијом ратови, отуђења и смрт
Упорно се говори о међународном праву, о руској агресији на Украјину, о санкцијама које ЕУ уводи Русији и намери да све земље чланице, али и оне које су у процесу постајања такође буду послушне команди ЕУ.
Међутим, ЕУ као и остале чланице НАТО-а, никако не могу да исто то међународно право примене на нашу територију и осуде агресију на Југославију, нити да окарактеришу самопрокламовану „државу“ Косово као терористичку творевину шиптарских екстремиста.
Интереси су угрожени, а када су интереси запада у питању, право се чита онако како коме одговара у датој ситуацији.
Контрадикторност и двоструки аршини надалеко су познати као оруђе запада, тог крхког народа и бораца за правду који до циља углавном долазе силом, под паролом помоћи угроженима. Угроженима, који су најчешће све осим жртви.
Запад је одувек затварао очи пред мучењем српског народа. Жмурило се на убиства, погроме, паљење манастира, рушење крстова и цркви, убијање деце, вађење органа и препродавање.. Што доводи до питања ко је те органе куповао и коме у корист иде сва невоља овде на Балкану, али и шире, на истоку?
Нама у прилог сигурно не. Завади па владај, мантра којом се може окарактерисати запад у односима према Балкану.
Територијални интегритет Украјине је повређен, како наводе западни званичници, а опет исти ти званичници никада нису осудили погром над Србима са Косова нити се солидарисали са деценијама уназад повређеним територијалним интегритетом, али и сувереношћу наше државе.
Такође, свесрдно се на друштвеним мрежама води борба Срба, оних који подржавају Русе, али и оних који се противе под изговорима да нама Русија никад ништа није помогла. Није ни одмогла судржављани… Бомбардовање СРЈ започело је без икаквих одобрења, својевољно и на своју руку, а касније без последица по своје редове.
Русија је марта 1999. године предложила резолуцију којом се тражи хитан прекид бомбардовања СР Југославије и осуђује употреба силе без мандата Савета безбедности. Москву су подржале Кина и Намибија, док је осталих 12 чланица Савета безбедности било против.
И дан данас Србијом покушавају да управљају исти они који су је рушили и „спречавајући геноцид“ над албанским становништвом, бранили терористе, увелико им помажући наоружавањем, а зарад истог циља. Немира и своје личне користи.
Данас, траже перфидно да се окренемо западу и нож у леђа забијемо вековном пријатељу. Надам се да кроз године нисмо постали “Бугари” и да никада нећемо погазити част и реч…
На западу ништа ново, са запада углавном „демократија“. А под демократијом ратови, отуђивања и смрт.
Не може се од Бога отети ни небо ни земља, па се не може ни народу оно исконско и његово. Правда је спора, можда и вековима, али је достижна. Историја се може прекрајати и преправљати, али се истина не може сакрити заувек, јер истина је као вода, увек нађе пут извора, макар и кроз најљуће стене..
Јована Цакић
