“Иако сам дете, ја знам шта је Отаџбина”
Наравно, још ми требамо да се лечимо духовно да бисмо правилно и изворно разумели и прихватили парламентарну монархију као друштвено уређење. Форма ништа променити неће. Али добро је што се покреће јавна расправа о томе, и што има младих историчара који расветљавају недовољно познате и схваћене делове историје, који, ако се просеју кроз критичко сито, могу бити од свеопште користи за неки аутентични почетак, или повратак изворним вредностима. Оне( изворне вредности), у сваком времену могу дати вишеструког рода јер су увек савремене, креативне и животворне.
“Најчешћи аргумент назови републиканаца у односу на монархију данас је смењивост власти. Ако ништа друго, бар у последњих 20 година могли смо да видимо како званични резултати избора почесто не зависе од воље бирача – узмимо само као пример референдум у Црној Гори из 2006. или референдум о уставу у Србији из 2022. Прича о династији и наследности је тек смешна, јер док смо ми због овога или онога одбацивали своје рођене, Карађорђеве потомке, за које би нпр Хрвати или Бугари дупе дали да их уопште имају ма какве, добили смо уистину нове династије: Николиће, Шешеље, Дачиће, Кркобабиће… А аргумент да им престолонаследник није добар што не говори српски данас најчешће изговарају они који Брозу тако нешто никад нису замерали. “Боље да нам дође и црни ђаво но ови…” говорили су залуђени Срби, тражећи длаку у јајету својим краљевима, и на крају добили управо то. Црног ђавола лично.
Но, упркос свему, Карађорђевићи су ту и међу нама су. Имам да изнесем безброј замерки на њихов рачун, али на данашњи историјски дан ми то не пада на памет. Од данас договором два брата имамо новог принца наследника, Филипа Карађорђевића. А претензија на престо одрекао се управо овај, Петар Трећи, слика и прилика свог покојног деде Петра Другог, ког видимо као малог дечака на снимку из прве посете Србији 1991. Заборавите на тренутак политичке околности снимка, лош језик, време подела и само се усредсредите на ово:
“Иако сам дете, ја знам шта је Отаџбина.”
И на ово, исувише дирљиво, што се заорило из грла хиљада људи: “Остани, остани!” И видећете једну бољу и истинитију Србију. Не само прошлости, него и будућности”.
Пише: Немања Девић, историчар
