О Србијо, зашто си оставила своје јунаке?

О Србијо, зашто си оставила своје јунаке? Зашто си оставила оне, који су жртвовали за тебе оно највредније што су имали – живот? Зашто си их напустила?

Знаш ли Србијо, да није било тих јунака, ти данас не би била то што јеси? Знаш ли Србијо, како ти живе данас јунаци, који су се борили за тебе? Знаш ли да немају ни кров над главом? Знаш ли да немају ни за хлеб? Знаш ли да просе? Знаш ли да немају динара? Знаш ли шта све подносе, после свега што су преживели? Знаш ли како живе њихове породице? Знаш ли да су заборављени?

Знаш, али ћутиш!

О Србијо, зашто си то дозволила? Уместо да их китиш ордењем, ти на њих бацаш камење! Уместо да их прославиш, ти их сакриваш! Уместо да будеш ту за њих, ти си им окренула леђа! Њима, који су ишли у бој за тебе, који су те одбранили и сачували, који су крв своју пролили, којом су натопили твоје тло. По том тлу, данас корача српска нога, управо захваљујући њима.

Они нису заслужили ово од тебе! Највише их боли то, што си их ти Србијо заборавила! То им је највећи ударац. Много гори и јачи, него сви непријатељски ударци заједно.

Неправедна си Србијо према њима. Како ли само живиш са својом савешћу? Како ли увече лежеш и како ли се ујутру будиш? Јунаци, који се жртвоваше за тебе, који остављаше своје мајке и очеве, жене и децу, браћу и сестре, како би тебе бранили, како би тебе сачували, ризикујући да мајке и очеви остану без синова, жене без мужева, деца без очева, нису ову неправду од тебе заслужили.

Они их оставише, како би ти Србијо живела, а ти их Србијо остави, како би их живе сахранила! Ако си већ мртве јунаке заборавила, сети се оних живих!

Стотине њих чека на твоју помоћ!

Аутор: Стефан Вукоје / identitet.rs