Филип Фићовић: Дан победе

„Пошаљите једног официра и 8 војника” изговорио је славни Мишић 14. септембра у 6:15. Ова кодна порука изговорена је када су „мртви” кренули кућама својим, својим праговима светим, окрепљени код Грка драгих, ослобађали су редом сваки млиметар свога блата, јер Србин није навикао у ланцима живети, и неће!

Данас обележавамо победу у Првом светском рату, када крст китимо Наталијином рамондом, када су нам преци поново удахнули ваздух слободе.

„Беж’ те живи, ево мртвих“, викали су окупатори када видеше горостасе слободе, оснажене Србе оштрином голготе коју су прошли и одморне од Јонског мора крај којег су зацељивали ране. Плава гробница и даље чува српки јаук и жал, али не за животом, већ за слободном грудом. Света гробница, као ниједна! Србин није научио робовати и неће! Поново се буди дух предака у нашем народу, планински висови међу којима се преламају црквена звона светих Дечана, позивају нас на храброст, на дужност, не због нас, већ због Плаве и других гробница у којим падоше нам преци, али и због потомака да им не допустимо да они плачу над новим гробницама.

Славимо, Дан победе, а не примирја, у првим почасним редовима, не у запећку! Славимо, а не ћутимо, јер када бисмо по минут ћутали за сваког Србина страдалог у Првом светском рату, небисмо проговорили ни 2 године, ни 172 дана! Нећемо да ћутимо док нам се слобода зове, зове око граничне карауле. Чекамо новог официра и 8 војника за слободу, нечекајући савезничке коњанике, јер и онда пустише нас да сами грабимо ка слободи, родном камену и блату, да оштро око Драгутиново угледа слободу, јер слобода се не поклања, већ осваја!

Преживели су Срби муке тешке,
прешли су и Албанију пешке.

Преко Солуна вратили се борби,
француска коњица молила их да успори.

Србина није могао нико да заустави,
кренуо је у родну груду, да загрли мати.

Парче таина и опанак стари,
носили су у борбама шајкачу на глави.

Пре 103 године васкрсла је Србија,
данас славимо „око соколово”
јунака светског Драгутина!

Аутор: Филип Фићовић / vidovdan.info