Једини и прави одговор на попису је: “Србин без Бога, као празан дућан на доброме гласу”
БЕОГРАД – Народна скупштина Републике Србије усвојила је 7. априла 2021. Закон о изменама Закона о попису становништва, домаћинстава и станова, којим се теренска реализација пописа спроводи за период од 1. до 31. октобра 2022. године.
Једна од најновијих и важних вести кад је реч о попису јесте да је почео са радом инфо-центар Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. Активан је од 15. септембра 2022.
ДРЖАВА СРБИЈА ЈЕ УМРЛА: Грађани нису обавезни да поштују законе!
Позивом Инфо-центра, путем броја телефона 0800 444 005, грађанима ће се јављати љубазни оператери који ће давати потребне информације, као и одговоре на сва питања која се односе на Попис 2022. Позиви ка Инфо-центру су бесплатни и доступни са територије целе Србије, из фиксне мреже Телекома Србије и мобилних мрежа, објављено је на сајту Републичког завода за статистику.
Ипак, уз основне информације о самом попису, оно о чему бисмо желели да обавестимо грађане јесте срамна пропагнада која се ових дана спроводи шитом наше земље. Наиме, сведоци смо да су у последњих неколико дана на површину измилиле све антисрпске бубе, те да исте покушавају да својим деловањем затрују и упрљају сваку здраву ћелију српског националог бића.
Од момента када је објављена информација о попису и чињеници да ће исти бити спроведен, покренутна је прљава кампања за убеђивање грађана да се на попису не изјашњавају као православни. Уз појашњење да нису дужни да се изјашњавају о свом религиозном определењу, поједини протагонисти борбе за људска права, на мала врата покушавају да позову грађане да се изјасне на било који начин осим да изјаве да су православни.
Епархија Рашко-призренска – Још једно упозорење поводом сумњивих активности организације “28. јуни”
Дакле, ако бисмо само за тренутак занемарили громогласне покушаје одређених појединаца да нам појасне да је попис сам по себи дискриминаторан, водећи се мишљу да су такви покушаји искрена жеља легалиста и познавалаца правног система да заштите исти, а самим тим и уставни поредак наше земље, остају нам само срамотни позиви који отворено заговарају тезу да није важно, или је чак ретроградно изјавити да си Србин, док изјашњење појединца да је православни хришћанин изједначавају са затуцаношћу.
Методологија рада наших непријатеља је већ одавно офирана и умногоме толико очигледна да је постало немогуће не приметити деловање појединаца када су у питању поједине теме као што је ова.
Марилина Века: „Не подлежите уценама ЕУ и САД – Косово је Србија“
Баш као што се при стварању лажних нација примењује принцим “одсецања”, где је за почетак довољно убедити једну групацију да је у нечему посебна, те да би требало да истакне своју посебност без страха да ће се тиме комфронтирати другим припадницима друштва. Подстицање нетрпељивости, те инсистирање на “разликама”, којих обично и нема, долази тек у некој од каснијих фаза, али тада је већ касно да се било шта учини.
Присетимо се само Срба са простора Лике, Далмације, Истре…, није ли пропагндом Ватикана од њих створено нешто што никада нису били, нешто о чему ни у најгорим сновима нису могли сањати. За почетак је било неопходно одвојити Србина од његове цркве, а све под паролом да он може бити Србин и као унијата, а потпуно отцепљење од нације је урађено у наредној генерацији, која се није сећала српске цркве.
Из свега наведеног, лако је закључити да је по среди још један у низу покушаја да се дезавуише српско становништво, те да се на тај начин утиче мења перцепција српског идентитета, пропагирајући истовремено интернационализам и грађанистичку културу која у својој суштини није ништа друго негација националног бића једног народа.
Присетимо се само Св. Аве Јустина и оне чувене приче из купеа воза, када су комунисти привели светитеља и спроводили га за Београд. У једном тренутку Свети Јустин упитао је командира:
– Јеси ли Србин?
-Јесам-, одговори комуниста.
-Верујеш ли у Бога?
-Не верујем.
-Па како си онда Србин?- упита га Светац.
-Па, ето тако што сам рођен на српској земљи- одбруси командир.
Свети Јустин му онда показа кроз прозор, па рече:
– Видиш ли овог бика на ливади? И он је рођен на српској земљи!
Чувене су и речи Блаженопочившег Владике Николаја који је, говорећу у једној својој беседи употребио једну поучну компарацију, отклањајући сваку сумњу у то да ли је битно да је Србин “са Богом”. Владика је реченицом која гласи “Србин без Бога, к’о празан дућан на доброме гласу”, поколењима оставио у аманет да је једини прави пут Србину пут са барјаком православља. Јер, као што домороци у Америци вреднују дух предака, знајући да једино тако могу остати своји, тако и Срби морају да носе православни барјак ако желе да сачувају свој идентитет.
Идентитет.рс