ИНТЕРВЈУ Небојша Мастиловић: Молитва Богу и светима чисти и опоравља човека

Имали смо прилику да урадимо интервју са познатим извођачем духовне музике, теологом и појцем при храму Светог Вазнесења Господњег у Београду, Небојшом Мастиловићем. Ако до сада нисте слушали песме, које овај аутор ствара, препоручили бисмо Вам да их послушате, јер њихов звук продире право до срца.

Можете нам укратко рећи ко је Небојша Мастиловић?

– Рођен сам у Београду 1972. године. Завршио сам Пету београдску гимназију и дипломирао на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Појац сам при храму Светог Вазнесења Господњег у Београду где учествујем у раду хора и певнице. Кад размишљам о томе ко сам, некад ми се чини да сам теолог који се помаже музиком, а некад да сам музичар који се помаже теологијом.

Поред тога што сте појац у Храму Светог Вазнесења Господњег у Београду, бавите се писањем и певањем ауторске духовне музике, шта нам можете више рећи о томе?

– Слава Богу, мислим да ми је дата та част да припадам једном ужем кругу људи. Нема много аутора духовне музике код нас у овом тренутку. Духовна музика није довољно комерцијална да би од њеног стварања могло да се живи. Поред тога стварање духовне песме коју ће црквени људи препознати као нешто што им је блиско и пријатно, поред стваралачког дара, захтева и искреност и посвећеност у духовном животу самог аутора. Што се мог рада конкретно тиче, мислим да су реакције на песме које сам до сад објавио биле добре. Знам да је многе од песама више хорова и певница уврстило у своје репертоаре. Неке су и забележене на носачима звука у прилагођеним аранжманима.

Члан сте групе „Пирг“, када и како је настала група?

– Група је настала 2000. године из дружења групе људи који су певали у хору при храму Светог Александра Невског у Београду . Сви смо били заљубљеници у музику и имали смо раније неке групе које су свирале разну музику. Притом, сви смо већ били студенти на ПБФ-у. Из неког нашег размишљања наглас настале су и прве песме. У почетку смо били трио. Поред мене у групи су били отац Арсеније Арсенијевић, садашњи старешина храма Светог Вазнесења Господњег у Београду и Александар Сарачевић. Александар је касније завршио студије и престао активно да учествује у раду групе. Придруживао нам се повремено и помагао при снимању песама у студију. Аца није толико познат широј црквеној публици, али се ради о изузетно талентованом композитору и текстописцу. Неке од његових песама снимиле су различите групе и те песме су постале јако познате као нпр.“То се Господ уселио у ме“,“ Савле“ ,“Хоћу да живим“. Уз оца Арсенија, Александра и мене у раду групе је учествовала и ЈелисаветабАрсенијевић. Она је својим певањем и својим лепим гласом обогатила и улепшала звук у неким од песама.

Шта Вам даје инспирацију за писање песама?

– Уста говоре од сувишка срца. Кад човека нешто радује или притиска њему је потребан вентил. Уметност и стваралаштво могу да послуже да човек мисли, осећања и енергију свог унутрашњег света изнесе пред друге. Кад то нешто што у себи носиш успеш да изнедриш и поделиш са другима онда следи и њихова реакција као одговор па и ти видиш боље где си. Стварање је један од дарова код којих се види да је човек Икона Божија. Што се мене лично тиче, мислим да је највише песама настало као одговор на оно што се у мени и око мене дешавало у различитим периодима мог живота. Није ни мотив увек исти. Некад пишете нешто, јер вам је све јасно и сто посто сте сигурни да је то тако, па као да желите да то читав свет зна, а неки пут је баш дилема и недоумица окидач за песму.

Шта Вам даје снагу у животу?

– Спадам у оне људе који су свесни да би без Цркве православне и вере у Христа били потпуно дезоријентисани. Сигурно не бих могао да се снађем и да објасним себи шта се око мене тачно догађа и где је моје место под сунцем. Из мог искуства, молитва Богу и светима чисти и опоравља човека, враћа му снагу и отвара нове путеве.

Шта нам можете рећи о Вашем раду ван групе Пирг?

– Поред рада у групи Пирг уложио сам време и труд у стварање и снимање песама које су по својој структури другачије од оних које се налазе на Пирговим албумима. Пирг изводи акапела музику и држи се на трагу богомољачке традиције, а ја сам желео да кроз мало другачију форму музике покренем и неке нешто шире теме које би имале пратњу групе акустичних инструмената. Тако је настао ЦД „Сјајне српске звезде“. Албум је објављен 2013. године, а издавач је била кућа“ Чувари“ из Београда. На њему је било 10 ауторских песама које се баве питањем идентитета српског народа. Добио сам и прилику да 2017. године будем део пројекта у организацији епархијског радија Слово Љубве под називом “У славу предака“ на којем сам се представио са четири своје композиције. Пројекат је био посвећен стогодишњици од завршетка Првог светског рата, а песме су се бавиле личностима и догађајима из тог славног и трагичног периода.

До сада сте снимили два албума, „Не од овог света“ и“ Земља Светог Симеона“, када можемо очекивати нове песме односно нови албум?

– Група Пирг ове године пуни двадесет година од свог настанка. То је један леп јубилеј и било је наравно планова да се обележи излажењем новог ЦД-а. Нажалост из више разлога нови албум се неће појавити ове године. Ако Бог да и срећа јуначка следеће године би о томе било реалније говорити. Надам се да ћу ја, уз Божију помоћ, успети да реализујем самостални ЦД са новим песмама до краја ове календарске године.

Како је настала Ваша песма „Не од овог света“?

– Прошло је скоро 15 година од настанка те песме тако да су неки детаљи можда и избледели из сећања. Оно што памтим је да је та песма настала као реакција на талас пропаганде пуне мржње према нашем народу и Цркви. Знам да сам имао рефрен и прву строфу и да сам дуго се рвао са речима никако не успевајући да допишем наставак. Поред многих пријатеља поверио сам се и Александру и одсвирао му то што сам имао од песме. Он се после извесног времена појавио са наставком који се савршено уклопио са првим делом. По мом мишљењу део који је он написао је лепши и садржајнији и даје још дубљи смисао свим стиховима који му претходе.

Коју од Ваших песама би издвојили као омиљену?

– То је за мене заиста компликовано питање и увек се осетим помало необично кад на њега треба да одговорим. Не настају све песме на исти начин. Неке настају у једном даху, јер долазе са надахнућем и за врло кратко време имате све од речи и стихова који су битни. А неке песме пишете дуго, дуго их чекате и вребате речи и после клешете стихове док не легну. Прве песме волите, јер осећате да су вам дате и поклоњене, а ове друге волите, јер знате да сте се помучили и ознојали око њих. Али рецимо, кад се о мојим песмама ради, да сам приметио да људи који цене ово што радим посебно воле“ Молитву“ од песама са Пиргових албума “Ој Србијо Божји доме“ је песма која је најслушанија од оних који су са мог самосталног ЦД-а. Песму “Ој Србијо Божји доме“ посебно је у задње време учинила познатом обрада у извођењу Празничног хора манастира Свете Јелисавете из Минска у Белорусији. Хор је под вођством мати Јулијаније Денисове која је чувена по свом раду и музичком умећу, а песма је отпевана у аранжману који је она направила за хорско извођење.

На крају да Вам се захвалимо што сте пристали на интервју за наш портал и да Вас питамо, какву поруку имате за све Србе?

– Хвала Вама на позиву за интервју и за то што сте ми дали прилику да говорим о свом раду. Немам посебну поруку коју бих упутио сем оне коју себи понављам често. Не смемо заборавити ком и каквом народу припадамо. Ми нисмо народ пијаних кавгаџија из крчме покрај пута каквим често желе да нас прикажу. Потомци смо племенитих људи. Наши преци су имали изграђен и развијен духовни укус. Наш народ је препознао Бога у Христу, а кроз личност Светог Саве Га и упознао и заволео. То знање и та љубав су држали и одржали наше претке кроз векове мучеништва и страдања. Ако и ми будемо имали исто знање и исту љубав као и наши преци и ми ћемо бити духовно живи и живе ће бити душе наше. На крају поздрављам Вас и ваше читаоце и желим свима свако добро од Господа. Христос Васкрсе!

Аутор: identitet.rs