Шта је (не)нормално?

Данас је све нормално. Данас све мора бити прихваћено. У супротном, ти си тај који је проблем.

Да почнемо:

Нормално је да нам отму Косово, убијају, силују и муче народ, спаљују цркве и манастире, руше и скрнаве гробља. Нормално је да измисле државу, прекрше основна људска права и слободе, бројне међународне конвенције… Уколико се барем мрвицу дрзнемо и покушамо да се одбранимо, ми смо злочинци. Ми смо монструми. Срби су провокатори. Пагани. Затуцани Балканци.

Кад смо већ код затуцаности, нормално је бити геј. Нормално је што се упорно урушавају институције брака и породице. Нормална је тежња да парови истог пола усвајају децу. Али је недопустиво рећи да је отац “глава породице”. Уосталом, и сам израз “отац” није адекватан, већ “родитељ 1” или “родитељ 2”.

А можда ни ово није у складу са родном равноправношћу, јер реч “родитељ” је мушког рода, зар не? Боље би било измислити потпуно нову реч… Е тако ће жене бити равноправне. Небитно је што ће добити отказ уколико остану у другом стању. Битно је, дакле, да не можеш више рећи да је она туристички водич, него туристичка водичкиња! И није она тренер у теретани, него тренерка.

Ту су и нова занимања, чији су називи изворно женског рода што је најважније, а то су старлета, клаберка, ријалити звезда. Може се лепо живети уколико се бавите овим пословима. Стално имате медијски простор, фирмирану гардеробу, добре аутомобиле, доста времена за путовања. И после неко каже да са факултетском дипломом не може да нађе посао – може, али неће ленчуга, као срамота је ући у ријалити. Зашто би неког било срамота да буде део културног програма који се емитује на телевизији са националном фреквенцијом?

А што се тиче културе и образовања, радимо на томе да искоренимо неке ауторе, посебно Десанку Максимовић и њој сличне. Сувише је мрачна и несхватљива овом времену. Данашњој деци и омладини морамо омогућити да се развијају и едукују на модеран начин, на пример уз концептуалну уметност, а ми имамо нашу Марину Абрамовић и њен перформанс у којем орално задовољава мушкарце. И срам било оног глумца Виктора Савића што не схвата уметност, а он је као неки уметник.

Умало да заборавим, најважније је историју изменити или потпуно избацити из школа. “Данак у крви” то није било насилно одвођење српске деце у турску војску и потурчавање, већ прилика за војно напредовање, у тада најелитниној војсци Османског царства, а српске мајке су због свог себичлука и посесивности сакатиле рођену децу како их Турци не би примили у своје редове. Никако није добро да памтимо наше претке хероје који су се борили вековима за ову земљу, јер ти векови су небитни, зар не? Па шта ако су наши манастири изграђени много векова пре него што је Америка уопште откривена?

Него, је л’ сте се вакцинисали? Ако нисте, знајте да због вас пандемија никад неће престати! То што и вакцинисани и невакцинисани обољевају и шире вирус, нема везе, битно је којој групи припадаш – ваксер или антиваксер? Битне су поделе. Поделе по свим основама. Што више подела. Јер само слога Србина спасава. Али да, није кул бити Србин.

Аутор: Чланица студентске организације “Систем вредности”