Непријатељска Немачка краде огромна богатства Србије на Косову и Метохији


Швабица Меркел
Дуги низ година присутно је снажно залагање непријатељске Немачке за стварање још једне албанске државе на Балкану. Сетимо се само упорног инсистирања швабице Ангеле Меркел код Бориса Тадића да се Србија што брже и јасније удаљава од своје јужне покрајине.


Садашњи председник Србије, који је јавно признао да му клецају слабачка колена када се са њом нађе, здушно прихвата њене савете и потписује издајнички Бриселски споразум којим се гасе институције српске државе на Косову и Метохији.
Ово сепаратистичко понашање непријатељске Немачке сигурно није због љубави према Албанцима него из сасвим других разлога. Ти други мотиви су пре свега материјално богатство Косова и Метохије.
Одвајањем Косова и Метохије од Србије Немачка би много лакше добила концесије на богатства јужне српске покрајине и много би пре њене компаније постале титулар српске имовине.
А то богатство је огромно. На Косову и Метохији постоје три угљена басена а то су косовски, дренички и метохијски. Данас се експлоатише само један, а то је косовски. Ова друга два су чак много богатија. Лигнит се налази тик на метар испод земље па је његова експлоатација јако исплатива. Примера ради, да би се дошло до угља у колубарском басену, мора да се иде у дубину и до сто метара.
Немачке компаније су још раније најавиле да ће у косовском басену да граде нову термоелектрану од 1000 мегавати. (текст из 2018. године). Већ су обавили преговоре са шиптарским сепаратистима. Претпоставити је да Александра Вучића за дозволу нису питали.
На Косову и Метохији постоје и друга рудна богатства. Рудници олова и цинка су следећи: Жута Прла, Бело Брдо, Црнац, Трепча, Ајвалија, Кишница, Ново Брдо. У свим тим рудницима уз олово и цинк у мањим количинама експлоатишу се злато и сребро.
Највећи рудник никла у Европи је у Глоговцу, а олова и цинка у Трепчи.
На Косову и Метохији је и рудник хрома Дева у Ђаковици, рудник магнезита у Косовској Каменици и ретких метала као што су бор, молибден, ванадијум у Лепосавићу.
Евентуалном велеиздајом и признавањем „Косова” – Србија ће огромна природна богатства поклонити Немачкој. То је већ урађено.
Године 2003-4. су управо немачке компаније вршиле истраживање на Мокрој Гори, општина Зубин Поток, где су пронађене у великом проценту наслаге олова и цинка.
За Немачку су такође атрактивна и винородна подручја јужне српске покрајине. Огромне платнаже у Сувој Реци, Ораховцу и Призрену просто их маме.
За време СФРЈ главни извоз из винарија са ових подручја управо је ишао у Савезну Републику Немачку. Уосталом, на основу старих римских записа вино из Дарданије (Косово и Меохија) много је више било на цени од оног из Галије (Француска) и Иберије (Шпанија).
Највећи део пољопривредних комбината који поседују од 1,000 до 10.000 хектара земље настао је управо национализацијом и насилним одузимањем земље управо од Срба. Грађани српске националности и дан-данас имају папире (тапије) на своје поседе.
Само да поменемо нека пољопривредна добра: Жутовац у Србици, Малижган у Клини, ПИК Пећ у Пећи, Ереник у Ђаковици, Дубрава у Истоку и др. после 1999. године УЧК командатни су нелегитимно те земљишне поседе поделили између себе. И они си јако интересантни за немачке компаније.
Некада у средњем веку, добар део рудара долазио је из Саксоније, области у Немачкој, радећи по рудницима динстије Немањића управо на Косову и Метохији. То становништво се касније асимиловало и претопило у Србе као што је оно у општинама Зубин Поток и Брус.
Други део је задржао католичку веру а прихватио српски језик.
У рату 1999. године управо то становништво много је страдало од терориста УЧК јер су били лојални српској држави. Под именом Хрвата из Летничке жупе и Јањева одведени су у опустелу Книнску крајину у Хрватској. Њихови сународници из Саксоније изгледа више не желе да буду рудари него власници огромног рудног богатства на Косову и Метохији.