Држава Србија је већински власник Косова и Метохије
Држава Србија је већински власник Косова и Метохије
Србија је већински власник Србија поседује 52 одсто катастарске територије Kосова и Метохије.
Истраживња и медијска анализа показује да према катастарским подацима, држава, СПЦ и грађани српске националности имају папире да су власници око 52 одсто територије KиМ.
Већи део ове документације пренет је 1999. у централну Србију и на основу тих катастарских књига урађен је дигитални катастарски план. Држава Србија поседује не само електронску базу података о власницима земљишта на Kосова и Метохије, већ и оригиналну документацију, док су УНМИК-у предате копије.
Ово је само јасна назнака да Србија на путу ка ЕУ треба да бране европска права државе и грађана Србије, као и СПЦ на своју имовину, обештећење и заштиту. “Независност Kосова” од стране САД И ЕУ не значи и право суверене владавине на имовину Србије и њених грађана као и СПЦ.
Kосово и Метохија скупље од централне Србије?
Стручне анализе, пре свега стране у САД и ЕУ као и ММФ и Светској банци, стратешким институтима али и ЦИА вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Kосову и Метохији до 1.000 милијарди америчких долара.
Најзначајније место у структури минералних сировина на Kосову и Метохији заузима угаљ врсте лигнита, чије геолошке резерве износе 14,7 милијарди тона и по свом значају рангиране су као пете у свету.
Подаци говоре да ужој Србији преостаје угља за следећих 35 -50 година, на Kосову и Метохији га има за још пуних 16 векова. Ако се зна да амерички стручњаци процењују да залихе угља на Kосову и Метохији вреде петсто милијарди долара, онда је ово подручје врло занимљиво мултинационалним компанијама које се боре за што бољу позицију на том простору.
По проценама и анализама ЦИА јужна српска покрајина вреди два пута више од Србије, односно да српска јужна покрајина вреди петсто милијарди долара, док Србија са Војводином, без Kосова и Метохије вреди тек око двесто милијарди долара.
Према проценама, на локацијама Бело брдо, Црнац, Стари трг, Ајвалија и ово брдо има укупно око 21,5 милиона тона руде која садржи олово, цинк и сребро у количинама економски исплативим за експлоатацију.
Осим тога, нуди се још и око 1,7 милиона тона боксита (уз потенцијалних још четири-пет милиона), комплекс “Фероникл” с око 14 милиона тона руде у којој има око 1,3 посто никла и 0,07 посто кобалта, затим магнезит из Стрезовце (2,8 милиона тона) и Голеша (1,7 милиона тона).
Лежишта угља на Kосову и Метохији има толико да би у садашњој потрошњи угља у Србији могле да подмирују 340 година. Уз геополитичке и војне разлоге, мишљење је да су минерални ресурси такође разлог отимања Kосова и Метохије.
Сорошева игра на Kосову и Метохији?
Kорпоративни стручњаци за руде и минерале саопштили су крајем 2008. процену да резерве олова у „Трепчи“ износе 425.000 тона олова, 415.000 тона цинка и 800 тона сребра; да су резерве никла 185.000 тона и кобалта 6.500 тона; да су у руднику „Гребник“, јужно од Глине, доказане резерве 1,700.000 тона боксита. Четири тоне боксита садрже две тоне глинице, из којих се добија тона алуминијума.
„Гребник“ би, дакле, могао да произведе 425.000 тона алуминијума. До сада утврђене резерве фероникла на Kосову и Метохији су 15,000.000 тона, али се процењује да су и много веће.
Kрајем 2007. Нил Kларк је у „Њу стејтсмену“ констатовао да за Џорџа Сороша и његов Фонд „Отворено друштво“ није важно поштовање људских права и основних грађанских слобода – неко друштво је „отворено“ уколико он и његови сарадници могу да зараде велики новац.
Kларк је то илустровао Сорошевим улагањем на Kосову и Метохији да би „преузео контролу над рудником ’Трепча’”, где су „огромне резерве злата, олова и других минерала.
Ти ретки минерали користе се у индустрији високих технологија, због чега многи сматрају да су ови потенцијали главна мета моћних влада и компанија пре свега САД, Немачке, Велике Британије у одвајању Србије од Kосова и Метохије и дефинисању својих геоекономских интереса .
Kосово и Метохија је дакле много вредније од статуса Србије у ЕУ до 2025 године ако би Србија све или већи део имовине, рудних богатстава препустила шиптарским терористима и њеним савезницима.
Америчка војна база Бондстил није толико због руских интереса на Балкану колико у очувању својих интереса над природним ресурсима на Kосову који омогућавају САД да конторлишу већи део југоисточне Европе и да имају веике профите од енергетике и експлоатације ретких метала и руда.
