Упознајте главни град Републике Српске – Бања Луку
Храм Христа Спаситеља
Бања Лука је модеран европски град и препознатљив центар у регионалном окружењу. Безбедна, хумана и урбана средина здравог живота са богатим културним и спортским садржајима у којој се препознају и валоризују предузетништво, знање, способност и резултати.
Због великог броја зелених површина (паркова и алеја), Бања Лука носи епитет „град зеленила“. Називају је и „градом младих, спорта и културе“.
У наставку вам доносимо листу знаменитости које можете посјетити у Бањалуци.
Саборни Храм Христа Спаситеља
Саборни Храм Христа Спаситеља је највећи и најлепши храм у овом граду.
Налази се у центру Бањалуке, на месту и у истим димензијама где је првобитно био изграђен храм Свете Тројице, направљен између два светска рата. Изградња храма трајала је од 1925. до 1929, а свечано је освештана на Спасовдан 19. маја 1939. године.
Храм је обновљен и свечано освештан на Спасовдан 28. маја 2009. године под именом Саборни храм Христа Спаситеља, јер је у међувремену у Бањој Луци изграђен на новој локацији храм Свете Тројице (Саброни храм епархије бањалучке од 1972. до 2009), који је изгледом подсећао и био успомена на онај порушени, а за који се мислило да никада више неће моћи бити обновљен.
Тврђава Кастел
Тврђава Кастел се налази у Бањој Луци и представља најстарији историјски споменик у овом граду. Саграђена је на левој обали Врбаса, између данашњег Градског моста и ушћа реке Црквене.
У прошлости Кастел је био јако војничко утврђење и штитио је котлину Врбаса од непријателјских налета, пре свега са севера. Тврђава је са свих страна опасана дебелим каменим зидовима, на којима су подигнуте пушкарнице и осматрачнице.
У њеној унутрашњости, поред летне позорнице, игралишта за децу и националног ресторана данас се налазе просторије Завода за заштиту културно историјског и природног наслеђа Републике Српске који ради од 1976. године.
Господска улица
Господска улица је најпознатије бањалучко шеталиште које носи два имена, једно је улица Веселина Маслеше, а друго је опште познато име прихваћено у народу – “Господска улица”.
Познати бањалучки трговац Тома Радуловић, био је први који је добио дозволу да у граду отвори трговину, изградио је једноспратнцицу 1855. под називом Албанија. Досадивши да му у радњу улазе сељаци и слабо шта пазаре, он је на зграду самоиницијативно, истакао руком написан назив „Господска улица“.
Данас се у овим објектима дуж Господске улице налазе многе трговачке радње које нуде робу домаћих и светских произвођача.
Бански двор
Бански двор је културни центар у Бањој Луци. Изграђен је у периоду 1931-32. године, као седиште бана Врбаске бановине Краљевине Југославије. До реконструкције Палате Републике Српске, 2008. године, служио је и као седиште Предсјдника Републике Српске.
Радови на Банском двору почели су у марту 1931, док је свечано отварање здања било 8. новембра 1932. године.
Основна делатност је мултимедијалног карактера и обухвата: концерте, изложбе, монодрамске представе, видео пројекције, трибине, предавања, књижевне манифестације, као и активности клубова и атељеа. Ентеријери Банског двора су веома репрезентативни, а неки од њих, као што су Концертна дворана, Већница и Свечани салон, сачували су аутентичан изглед.
Бањ брдо и споменик палим Крајишницима
Бањ брдо је брдо и излетиште у Бањој Луци, са којег се може виђети готово цели Град. На врху овог брда (431 м надморске висине) налази се Споменик палим Крајишницима у Народноослободилачкој борби (1941—1945) рад Антуна Аугустинчића. Бањ брдо доминира бањолучком котлином, а његов врх је удаљен 5 км од центра града.
