СЕЋАМО СЕ ПРЕКО 120.000 ПРОТЕРАНИХ СА СВОЈИХ ВЕКОВНИХ ОГЊИШТА

У комбинованим акцијама хрватских снага и такозване Армије БиХ за неколико месеци, уз почињена зверства над цивилним становништвом, трајно је измењена демографска слика општина у којима су вековима живели Православни Срби. На простору западнокрајишких општина Гламоч, Грахово, Дрвар, Босански Петровац, Бихаћ, Купрес, Јајце, Кључ, Сански Мост, Крупа на Врбасу, Доњи Вакуф, Шипово и Мркоњић Град, које су тих ратних година биле у саставу Републике Српске, у поменутим нападима хрватских и муслиманских снага, убијено је 1.644 Срба, а са својих огњишта прогнано је више од 120.000.

„Сећамо се преко 120.000 протераних са својих вековних огњишта, из 13 западнокрајишких општина, али сећамо се и 1.644 настрадалих“, истакао је Душко Ћутило, в. д. помоћника министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије.

Фото: Секретаријат за културу АПВ

Помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Мирослав Илић, присуствовао је и обратио се присутнима на обележавању Дана сећања на страдање Срба из тринаест западнокрајишких општина 1995. године. Његово обраћање преносимо у целини:

„Данас смо се молитвено сетили јасеновачких жртава. Управо на тај дан врши се и помен на страдале Србе у Погрому 1995.

Сећање на српске жртве читавог 20. века интензивно се обележава од 2012. када је Српска напредна странка почела да врши власт у Републици Србији. Захваљујући председнику Александру Вучићу и премијеру Милошу Вучевићу, српска идентитетска политика је добила изузетно важно место у стратешком деловању српске државне политике. Истовремено, морамо се похвално изразити о култури сећања у Српској, за коју је једном приликом тачно речено да је гаранција да геноцида над Србима западно од Дрине више неће бити!

Страдање и протеривање Срба са најзападнијих српских земаља 1990-их година је највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата!

Искуство 20. века је за нас Србе болно и трагично. Ми као народ носимо колетивну трауму из прошлог века. Није лако живети са тим. То знају, не само преживели у рату већ и њихова деца, унуци и праунуци. Ја о томе говорим управо као унук и праунук страдалих предака западно од реке Дрине. Међутим, потребно је да трауму и страх превазиђемо и победимо.

Како ћемо то да урадимо?

На један једини начин. Онако како су то чиниле генерације наших предака. Ослонићемо се на најсигурнији ослонац у нашој историји: Светог Саву и Светог Симеона Немањића, на нашу Српску Цркву и српску културу. Сетићемо се див-јунака из Првог светског рата који су Албанију прешли пешке. Вера их је одржала. Делатна вера која је имала огромну стваралачку моћ и која је производила изузетне резултате и постигнућа.

Важно је да се наоружамо знањем и да то знање преносимо нашој деци. Да за њих сећање на страдале Срба буде стандард који нико неће моћи да угрози и да заузму јасан и чврст став према свима онима који оспоравају српско страдање.

Не треба превише да се оптерећујемо шта непријатељи кажу, јер је циљ њихове кампање да угрозе нашу пажњу и ослабе наш активизам. Свакако, треба реаговати када је то неопходно. У том смислу важно је да похвалимо иницијативу председника Владе Републике Србије да се интензивира рад Канцеларије за јавну и културну дипломатију којом руководи Арно Гујон. Борба против антисрбизма и србофобије је неопходна.

Најважније је да свакодневно јачамо српску културу сећања и, самим тим, српску заједницу. Тако ће напредак на културном, духовном и економском пољу бити природна последица нашег родољубља и рада.“

Дан сећања – помен на страдање Срба у тринаест западнокрајишких општина 1995. године одржава се уз подршку Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије и Представништва Републике Српске у Србији.