Ристић: Албанци више неће атаковати на српске цркве, већ улагати напоре да их присвоје

Албанци неће више, као некад, рушити српску културну баштину на Косову и Метохији, већ ће уз “стручне” напоре пробати да је присвоје, оцењује историчар Дејан Ристић.

Ристић, у изјави за Тањуг, овај став износи после недавне дебате у оквиру срамног тзв “фестивала” “Мирдита, добар дан”, у којој су албански историчари са окупираног Косова и Метохије навели, поред осталог, и да би баштина на Косову и Метохији требало да буде “заједничка”, а да је политика та која “покушава да културну баштину Косова и Метохије подели по националности”.

За Ристића нема сумње да се област културног наслеђа, његовог истраживања, заштите и презентације, све чешће намеће као једна од прворазредно важних тема у разговорима који се воде између Београда и Приштине што, како каже, уз све бројније ексцесе власти у Приштини, угрожавање, својатање и покушаје преузимања културног наслеђа српске провенијенције, с правом узнемиравају јавност у Србији, региону, али и шире.

Према извештају Иницијативе младих за људска права, која је један од организатора недавно одржаног тзв. “фестивала” Мирдита, учесници трибине сложили су се да “на Косову и Метохији постоји колективна свест свих народа о очувању културне баштине и споменика, а политика покушава да подели ту баштину по националности, на српско и албанско”.

Одлазећи министар културе Владан Вукосављевић каже да остаје нејасно шта су учесници “дебате” подразумевали под “заједничка културна баштина”.

“Оно што сигурно знамо је да на територији покрајине Косово и Метохија постоји више од 1.300 манастира, цркава, црквишта, гробаља и других споменика српске материјалне културне баштине, од којих је већина, управо захваљујући ставу већинског народа на Косову и Метохији, скоро уништена, видно оштећена или се налази у жалосном стању”, каже Вукосављевић за Тањуг.

Додаје да се на сличан начин третира и нематеријално културно наслеђе Срба на Косову и Метохији.

Министар наглашава да се “албанско културно наслеђе на КиМ, толико колико га има, налази у највећој мери у одличном стању”.

“Желимо да верујемо да су учесници дебате желели да искажу потребу да се и о српском културноисторијском наслеђу води рачуна и да буде заштићено на исти начин као и албанско. Само онда, културно наслеђе Срба и Албанаца може бити називано и “заједничким”. Ако је то био смисао њихове идеје, онда у потпуности подржавамо и смисао и идеју” поручује Вукосављевић.

Ристић сматра да је читав тај панел на тзв. “фестивалу” Мирдита обиловао исказима који се могу подвести под појам “општа места”, уз “слаткоречиво наглашавање” да културно наслеђе треба да спаја и обједињује припаднике различитих народа, вера, традиција…

“Управо се у томе огледа суштина овог политикантског догађаја, који је, под фирмом тога да културно наслеђе треба да спаја и обједињује, покушао да грубо и неодоговорно пренебрегне чињеницу да је културно наслеђе на подручју АП Косово и Метохија предмет бруталне, отворене и континуиране вишедеценијеске девастације, нарушавања, десакрализације, негирања и сваковрсног насиља” каже Ристић.

Према његовим речима, након деценија његовог физичког уништавања културног наслеђа на Косову и Метохији које је кулминирало током оног трагичног и злослутног дана крајем марта 2004. године, косовски Албанци и њихови ,”ментори”” исправно су схватили да су застрашујући призори подметања пожара, рушења, девастације, десакрализације и уништавања српских православних богомоља тада у свет послале слику потпуног дивљаштва и антицивилизацијског понашања истоветног оном које је, примерице, довело до трајног уништења Будиних статуа у Авганистану или древне Палмире у Сирији.

“Након те и такве ерупције отвореног дивљаштва, косовски Албанци нашли су се у ситуацији да своје циљеве треба да наставе да спроводе на много перфиднији, али пођеднако делотворан и антицивилизацијски начин” каже Ристић.

Ристић прецизира да то подразумева обустављање сваког покушаја физичког нарушавања и девастације српског културног наслеђа, са циљем усредсређивања на потпуну промену његове идентитетске карактеристике.

“Косовски Албанци више неће организовано, синхронзовано и масовно атаковати на наше богомоље са циљем да их трајно униште, већ ће улагати огромне ‘стручне’ напоре како би их присвојили, тако што би културно наслеђе српске провенијенције временом постало део косовске или, још отвореније, албанске културне, историјске, уметничке, духовне и сваке друге баштине”, каже Ристић.

Тај, по нас потпуно погубан, процес увелико је у фази спровођења и могао би довести до трајног губитка нашег националног културног и идентитетског наслеђа на Косову и Метохији, страхује Ристић.