Ово је реална слика стања српског друштва на Косову и Метохији
Ово је реална слика стања српског друштва на Косову и Метохији, а креирана је од стране државне власти, која је ћутањем и одобравањем свега негативног што се догађа, показала да нема стратегију опстанка Срба на Косову и Метохији.
У државним институцијама за бригу о Србима на Косову и Метохији заправо нема Срба који живе на Косову и Метохији и који познају реално стање ствари, већ све функционише по систему рекла-казала. Прави људи никада нису добили помоћ државе иако за то моле и данас, а држава никада није извршила ревизију онога што је годинама на КиМ отишло на име помоћи најсиромашнијем слоју друштва, а завршило у џеповима новопочених богаташа.
Иако се новац који је на КиМ годинама уназад потрошен мери милајрадама, право је чудо да не постоји готово ниједан производни погон у коме људи могу да зараде плату. Можда постоје у телевизијским студијима и у државним папирима, али их људи никада нису видели до сада. Најважнију улогу би требало да имају медији, који су нажалост дириговани од стране институција, па су примат у извештавању о лошем социјалном статусу бројних породица и бројних нерегуларности у друштву преузеле друштвене мреже.
Једино тако исплива истина о животу најугроженијих породица. Нажалост и поред тога, то ни мало не дотиче оне који су задужени за бригу о људима, већ се њихова брига заснива на личну корист и на ућуткивање оних којима је свега преко главе, па изусте коју критику.
Зато се људи често обраћају председнику државе Александру Вучићу лично, али до сада их никада није чуо. Питају се зашто?
Овим људима није потребно 100 евра за живот, већ је потребно обезбедити да сваки месец, свако од њих заради плату за нормалан живот. Србе који су остали да живе на Косову и Метохији можемо да поделимо у неколико група.
Овако то реално изгледа:
Људи који на КиМ живе искључиво од свога рада и баве се приватним пословима. Они не зависе од државног буџета. Ако се и одлуче да се баве политиком, то раде да би сачували своје бизнисе. Њих је јако мало и тај број није већи од пет стотина.
Људи који су Албанцима продали целокупна имања, или највреднији део имања, али на Косову и Метохији раде у државним институцијама и остварују високе месечне приходе. Они су уједно и најимућнији. Њих не занима политика или политичка збивања. Њих на КиМ има око десет хиљада.
Људи који живе и раде на Косову и Метохији и остварују енормно висока месечна примања, по неколико личних доходака од стране оба система. Такви људи су на руководећим местима, баве се политиком и уживају пуну подршку државе за такве активности. Имају сву моћ и запошљавају све чланове своје породице на више радних места истовремено, као и своју родбину. Креирају услове за живот осталих људи. Њихов останак на Косову и Метохији зависи од дужине владавине, али опстанак народа зависи само од њих. Бахати су и осиони, често без адекватног образовања и ауторитета у друштву. Уживају страхопоштовање у народу и у половини случајева њихова деца не живе на КиМ. Њихову имовинску карту, образовање и месечне приходе пре власти и сада нико и никада није проверавао. Њихове породице на Косову и Метохији међу Србима чине око пет хиљада људи.
Људи који имају породицу на Косову и Метохији, њихова деца живе и иду у школу на Косову и Метохији. Већина њих је високо образовано и остварују један лични доходак, а у већини случајева четвртину личног доходка, што је недовољно за живот и често су задужени кредитима. Многи од њих немају решено стамбено питање. то су углавном млади блачни парови. Они су најподложнији одласку са Косова и Метохије. Приморани су да подржавају једину опцију која им обезбеђује минимална примања. Уколико се успротиве, често остају и без тога. Њихове породице на Косову и Метохији чине око двадесет хиљада људи.
Људи самци или људи који на Косову и Метохији живе по двоје у кући. Живе од минималне пензије или од социјалних примања. Добар део њих добија храну из народне кухиње. Већина њихове деце су са Косова и Метохије отишли у последњих десет година у централну Србију или у некој од европских држава. Добар део њихове деце су високо образовани људи, који су са КиМ отишли у потрагу за послом и бољим животом.
Ови људи нису продуктивни за друштво, али имају намеру да остану до краја свог живота на КиМ. То ипак зависи од опстанка оних који одгајају децу на КиМ. Они су заправо подршка оним Србима који желе да остану на КиМ исто онолико колико су били подршка својој деци да по сваку цену напусте КиМ. Редовни су гласачи на свим изборима. Њих на Косову и Метохији има око двадесет хиљада.
Последња и у свему последња група је уједно најбројнија и најпродуктивнија у смислу рађања деце. У шестој групи спадају породице са најминималнијим породичним приходима међу Србима на Косову и Метохији у којима има највише деце. Ови људи својим постојањем обезбеђују опстанак свим горе наведеним групама.
Без њихове деце не би било школства, здравства и осталих институција. Ови људи су заправо одржали српство на Косову и Метохији и за ове људе не постоји брига државе. На лествици приоритета су увек последњи. Они служе као средство за остваривање политичких циљева људи описаних у другој групи, редовни су гласачи и државни органи их обилазе пред изборе и деле им помоћ у виду хране за један дан.
За њихове проблеме нико нема слуха. Никада нису на листи приоритета за запошљавање или било каквих привилегија друштва. Први су на листи за кажњавања у смислу укидања социјалних примања уколико су гласни. Зато ћуте и трпе. Њих има око седамдесет хиљада, али се тај број полако смањује и прелива у групу у којој су самци и старији брачни парови, јер како деца одрастају, тако се јавља потреба да оду са Косова и Метохије, а родитељи остају сами.