Норвешки војници на Косову и Метохији, сведоци прогома Срба

17. и 18. марта 2004. године, „Свен“ и његове две чете Норвешких војника на Косову и Метохији су се попут лавова борили да заштите српске животе у српској енклави Чаглавица јужно од Приштине.

Свен је пуцао и убио најмање двојицу албанских екстремиста, а вероватно је убио још много њих својим СИСУ-ом, оклопним транспортером.

Као бившем официру НАТО-а на Косову и Метохији 2000. године, није нимало пријатно суочавати се са својим наивним ставовима и изјавама, и зато ћу остатак свог живота провести у јавном извињењу.

Али кад нисам успео, пружа ми велику утеху сазнање да је током овог етничког чишћења Срба, драматичних дана 2004. године, било норвешких хероја. Наравно да Свен није његово право име, и да су Албанци у Норвешкој знали његово име, било би опасност за себе и своју породицу.

На многим нивоима, КФОР и међународна заједница нису успели ових дана. Нису имали довољно интелигенције, а многи народи КФОР-а били су кукавице пред насиљем Албанских тероричких група. За више анализа, извештај је написао потпуковник Егил Далтвеит, данашњи аташе за одбрану при норвешкој амбасади у Београду.

За оне који су заинтересовани за процену српске владе о злочину и тероризму на Косову и Метохији, корисна је Бела књига о албанском тероризму и организованом криминалу на Косову и Метохији.

Како је почео погром

Сазнајте о прогому Срба на Косову и Метохији директно од норвешког војника.

(одломак из интервјуа са Норвешким војником “Свеном“)

17. марта смо добили наредбу да се цео батаљон скупи. Ми смо били ”Норвешка ударна трупа на Косову”. Требало је сви да седну у камион и да помогну у неком догађају. Добили смо кратку информацију од операционог официра С3 и од обавештајног официра С2. Као неко ко најбоље познаје Косово и Метохију, био сам у првом возилу батаљона који је требало да иде напоље. Добио сам план вожње, и ја у ствари нисам желео да возим тим путем, него сам возио путем који је препоручен.

Где је то било?

Главни пут је био затворен и требало је да возимо преко Обилића. Кад смо тамо стигли пут је био препречен са око 3-500 људи, Норвешких, мушкараца старих од 16-40 година. Они су једноставно затворили главну улицу у центру Обилића. Кад смо се довезли до њих, они су напали моје возило и заштитну маску.

Шта је заштитна маска?

Моје возило је тешко 22 тоне, прекривено је жичаним панциром. Они су ишли директно на возило и покушали да уђу у њега. Сви улази су били затворени па нису могли да продру у њега. Имао сам припремљено оружје и попео сам се на улаз.

Ти си возио?

Не, ја сам био командант возила. Норвешких у возилу сам наредио да се спреме, попео сам се кроз отвор напоље са пиштољем у руци. Људи су скочили са возила доле.

Да ли ти је пиштољ био напуњен?

Пиштољ је био пун.

Они су пуцали из аутоматског оружја?

Да, они су пуцали из аутоматског орузја тачније са АК-47. У тим тренуцима на почетку се десило много тога. Један потпуковник, не Норвешких војника, један официр који је требало да познаје правила за реаговање…Он је стајао и пуцао из пиштоља у Норвешке војнике који су стајали тамо.

Да ли је он некога убио?

То ја не знам, али неколико људи је убијено тада. Кад смо склонили барикаду, настао је једном речју речено прави пакао. На крају је ту било око 10 000 људи.

Али, Норвежани су стајали централно напред?

Да, Норвешки војници су стајали на првом бранику док је трајала највећа пометња.

Док сте ви возили кроз Обилић, шта мислиш да ли је неко био прегажен?

Да, људи су били убијени. Док смо возили кроз масу, неко је сигурно био убијен.

Комплетан интервју са „Свеном“ можете прочитети овде.