Језеро Газиводе на КиМ у дубинама крије ризницу српске културе (ВИДЕО)

Језеро Газиводе, непроцењива ризница српске културе и историјске баштине.

Ово језеро је једно од кључних тачака у преговорима Београда и шиптарских сепаратиста, упркос томе што је од стратешког значаја за опстанака и развој Срба на Косову и Метохији.

Испод вештачког језера које је настало у котлини Ибарског Колашина почетком седамдесетих година када је исељено и потопљено 14 насеља, а са њима и остаци двора чувене српске средњовековне краљице Јелене Анжујске, мајке светог српског краља Милутина, кула звонара из 13. века, две средњовековне цркве, девет римских некропола, као и други споменици који сведоче о средњовековној, али и много даљој историји тог тла.

Све то је само дио археолошког налазишта на дну језера Газиводе, које са тимом домаћих и међународних стручњака истражује уметник и редитељ Душан Јововић, који снима документарно-играни филм Газиводе, путевима Јелене Анжујске.

Јововић каже да је ово прво велико археолошко истраживање на Косову и Метохији, након оног које је још од 1927. године спровео Радослав Грујић, када су у рушевинама Манастира Светих архангела у Призрену пронађени посмртни остаци цара Душана Силног и пренети у Цркву Светог Марка у Београду.

У захтевном научноистраживачком подухвату у последње четири године учествовали су и подводни археолози Руског географског друштва, који су са опремом вредном три милиона евра снимали дно језера, дугачко 30 километара.

„Желио сам да укажем на то шта имамо на Косову и Метохији с обзиром на то да наш народ врло мало зна о насљеђу које имамо у покрајини, док други, чини ми се, то боље знају. Имао сам прилику да разговарам са јерусалимским патријархом, који ми је рекао: ‘Срби, Косово и Метохија није ваше, оно вам је дато од Бога на чување’, и то најљепша реченица коју сам чуо о овом простору“, каже Јововић.

На више од 16 локалитета на дубини до чак 60 метара, рониоци археолози открили су остатке четири средњовековне цркве, кулу звонара из 12. века, која је висока седам метара, неколико римских некропола…

„Пронашли смо и српске куће из 19. вијека које су остале нетакнуте. Невјероватно је кад уђете у куће и видите да је остао сав намјештај, чак и дрвене колијевке, што говори којом су брзином напуштали своје куће бјежећи од Турака“, испричао је Јововић.

У дубинама Газивода су и остаци двора краљице Јелена Анжујске, жене краља Уроша Првог и мајке краљева Драгутина и Милутина, на којем је отворила прву „школу за даме“ у Србији.

Јововић подсећа на значај краљице Јелене Анжујске, која је прва имала титули „силни“, а чија је задужбина Манастир Градац, као и бројне католичке и православне цркве и манастири.

„Била је владарка која је изнијела културу са двора и у вријеме када је жена рецимо била монета у Великој Британији, урадила је нешто невјероватно – отворила је ‘школу за даме’“, прича Јововић.

Не спори данашњи значај језера Газиводе за српски народ на Косову и Метохији, али указује на мањкавости одлуке да се потопи котлина препуна археолошких налазишта непроцењиве вредности за српску културу, због изградње бране и акумулационог језера.

Тада је из Ибарског Колашина исељено више од хиљаду Срба, а многа села, куће и имања остали су под водом.

„То је урађено намијерно и организовано у великој брзини, уз непотпуне дозволе Завода за заштиту споменика културе. Акцији су се тада прикључили и Албанци, а без озбиљне припреме терена урађена је документација да би се тај простор потопио. Тих 14 искључиво српских насеља су принудно и великом брзином расељена, али не у Приштину или Пећ, већ у Краљево, Крагујевац или Смедерево“, напомиње Јововић.

Изразио је наду да ће филм Газиводе, путевима Јелене Анжујске бацити ново свијетло на овај локалитет, а на питање да ли се могу сачувати пронађени археолошки остаци, Јововић каже да постоје технике конзервације, рестаурације и извлачења из тих налазишта, али да су због ситуације на Косову и Метохији потребни велики стручни тимови и улагања.

„Србија, нажалост, не располаже техником нити има искуства у подводној археологији, али надам се да је ово почетак њеног развоја. Међутим, није потребно све то ни извлачити, постоје широм света локалитети под водом који су заштићени као свјетска културна баштина“, објашњава Јововић.

У Јововићев пројекат укључени су Музеј Српске православне цркве, Музеј Херцеговине у Требињу, Републички завод за заштиту споменика културе и Медицински факултет у Београду, као и велики број историчара, археолога и професора са Филозофског факултета.

Директорка Дома културе у Зубином Потоку Андријана Живановић подсјећа на предање о томе да је краљ Урош због Јелене Анжујске засадио Долину јоргована, од данашњег Краљева до Брњака, како би на достојанствен начин дочекао своју краљицу.

„Управо простор на којем се завршава та прича јесте Ибарски Колашин, конкретно Брњаци, мјесто које је Јелена Анжујска изабрала за одмор и молитвено тиховање где је на крају умрла“, прича Живановић и додаје да се посљедњих 20 година одржава и манифестација „Дани јоргована“.

Према њеним ријечима, Јелена Анжујска, која је из католичанства прешла у православље, као српска краљица учинила је много за српски народ, а посебно за Ибарски Колашин, гдје је отворила прву школу за жене на Балкану.

„Та школа је била основана на двору који је потопљен, а чији се остаци назиру када се језеро повуче у великој мјери. Тај локалитет је остао неистражен, а надамо се да ћемо кроз филм о Јелени Анжујској сазнати више о потопљеном културном и историјском благу“, каже Живановић.

Извор: РТС