Анализа протеклих дана
Антицрквеност, аутократија, митинзи, поделе и сукоби су наслеђени остаци прошлости, баш као и друштвена нестабилност која произилази из духовне нестабилности појединца. То наслеђе, труло у својој суштини, рефлектује се на све – власт, опозицију, медије, привреду и целокупно друштво. Крећемо се у зачараном кругу модела социјалистичке Југославије, неспособни да изађемо из оквира партијске лојалности и догматизма који се и даље одржавају.
Тај образац неко свесно одржава у животу, али се не ствара ништа вредно што би могло донети бољу будућност. Људи не познају другачије, не виде боље, а они најквалитетнији најчешће остају на маргинама. Отуда и параноја – страх који настаје као последица атеизације и губитка вере.
Како је приметио Николај Берђајев: „Човек опседнут идејом о светској опасности и завери престаје да верује у Божју моћ, у моћ истине, и поверење налази само у сопственом насиљу и суровости. Манијакална идеја, изазвана страхом, и јесте највећа опасност.“
Ипак, Срби су од Светог Саве до 20. века успевали да опстану међу Турцима и Немцима. Питање је – можемо ли данас да се одупремо наслеђу које нас гуши и да изађемо из тог зачараног круга?
