Случај „Жута кућа“ – заједнички злочиначки подухват Албаније и УЧК

0

Случај „жута кућа“ био је, оцењује Дрецун, председник скупштинског одбора за КиМ, заједнички злочиначки подухват политичког врха Албаније, њиховог безбедносног сектора и врха ОВК, организовани посао у ком Република Албанија сноси паралелну одговорност, можда чак и већу јер све се дешавало на њеној територији.

Албанија опструише истрагу о наводима о трговини органима отетих Срба са Космета јер је њен бивши политички и обавештајни врх био саизвршилац тих злочина, док је у прећуткивању и заташкавању случаја учествовао и међународни фактор, укључујући НАТО, тврде саговорници Спутњика Милован Дрецун и Горан Петронијевић.

Швајцарац Дик Марти је, подсећа посланик, у свом извештају покушао да опере Албанију јер је рекао да Албанија наводно није имала ефикасну контролу над делом територије где је боравила терористичка ОВК.

„То није тачно. Албанија је створила ОВК, припадници њене обавештајне службе су је контролисали, припадници албанске војске су тренирали припаднике ОВК и убацивали их на нашу територију. Дакле, удружени злочиначки подухват Републике Албаније и терористичке ОВК који се зове трговина органима. Нажалост, Република Албанија неће бити оптужена за то и кроз прсте ће јој се прогледати опструкција истине о томе“, констатује Дрецун.

Ко заташкава случај „жуте куће“

Адвокат Горан Петронијевић, који је 1998-1999. радио као судија у Пећи, сматра да део одговорности за све што се дешавало на северу Албаније у то време сноси и НАТО.

„Теза да НАТО није учествовао у томе не трпи логичку проверу. Прво, то није могло да се ради на терену без њих а поготову од почетка бомбардовања и од момента кад су НАТО трупе ушле на КиМ. Друго, да ли је могуће да неко може да поверује да се оволико ствари уради против тога да се прикупе докази о злочину трговине органима и да буде толико фаулова а да НАТО не реагује? Да ли Албанија може да одбије да ексхумира тела на захтев међународне заједнице и да се званично уради форензика? То је немогуће“, истиче Петронијевић.

Адвокат додаје да су и Албанија, и територија КиМ на којој је своје терористичке активности спроводила ОВК били под контролом НАТО.

„Албанске власти, албанске обавештајне службе, албанска политичка елита, албански криминал не би то могли да раде да нису имали покровитељство НАТО. Сем тога, главну зараду су добијали они који су били на крају ланца а то нису били Албанци ни команданти ОВК већ они који су наручивали те органе. Зашто се заташкава та трговина органима? Зато што ће се доћи до одређеног степена одговорности криминализованог дела НАТО који је у томе учествовао“, упозорава Петронијевић.

Дрецун напомиње да нема информације о томе да су НАТО структуре учествовале у овим активностима али су, како истиче, саучесници у смислу да нису ништа учинили да то спрече и да се на основу расположивих информација приведу правди они који су одговорни за то.

„НАТО је имао распоређених 11.000 људи у Албаније пред бомбардовање СРЈ. А бивши шеф албанске обавештајне службе ШИК Фатос Клоси рекао је да је ЦИА годинама имала канцеларије на КиМ. Тешко је претпоставити да ти оперативци ЦИА нису знали за илегалну трговину органима. Не мора да су учествовали у томе али су саучесници јер нису дозволили да истина изађе на површину, друго, нису ништа урадили да све то зауставе“, образлаже даље парламентарац.

И сам Марти је, говорећи о разлозима зашто се „жута кућа“ није раније третирала, рекао да се на Западу ћутало о томе. Дрецун подсећа да је екипа истражитеља Међународног суда за бившу Југославију у Унмика у фебруару 2004. извршила увиђај на лицу места у Албанији, али да ни Хаг ни албанско тужилаштво нису након тога спровели никакву темељнију истрагу. Албански истражитељ који је учествовао у поменутом увиђају пожурио је да саопшти како нису пронађени никакви трагови, док су физички узорци прикупљени на лицу места касније уништени од стране Хашког трибунала пошто су претходно фотографисани.
Осам сведока

У увиђају је учествовао и форензичар Унмика Хозе Пабло Барајбар, ког је, према сазнањима Дрецуна, Специјализовано тужилаштво које је недавно подигло оптужнице против неколицине лидера ОВК сада звало да сведочи, али је он одбио позив с објашњењем да је у овој фази читав процес осетљив, иако је вероватније да се просто плаши.

Дрецун напомиње да се у извештајима Унмика помињало осам сведока, Албанаца који су говорили о тим злочинима. Он цитира и делове исказа „сведока Ц“ који је реконструисао како је текла трговина органима:

„Кад би стигле поруџбини за људске органе одводили су их у Бурел где су чекали на операцију. Након што би им повадили све што је вредело били су бачени“.

Исти сведок испричао је да су од прво двоје Срба узели само два бубрега, док су касније зарађивали 45.000 долара по жртви, те да су испоручивали људске органе редовно од понедељка до среде комерцијалним летовима за Истанбул.
Хоће ли Хаг опрати историју

На питање хоће ли Специјализовано тужилаштво у Хагу позвати те сведоке, Дрецун објашњава да то засад не знамо, али да је српско Специјално тужилаштво за ратне злочине раније неким изјавама компромитовало те сведоке, откривши њихов идентитет.

С друге стране, Србија не може много шта да предузме, имајући у виду да су материјални докази својевремено уништени у Хагу. Србија такође нема приступ, ни на КиМ, нити у Албанији, местима за које се говори да су могућа стратишта.

„Зато је око жуте куће прича прилично на климавим ногама. Специјализовано тужилаштво неће да чује да говори о томе. По првој оптужници против Хашима Тачија и осталих не види се да ће бити процесуирани и за ‘жуту кућу’. Да ли ће бити касније не можемо да знамо“, каже посланик.

Ни Горан Петронијевић није претерани оптимиста и страхује да се читав процес у Хагу не претвори у прање историје косовских Албанаца. Упитан да ли је закључак да епилог случаја зависи од Специјализованог тужилаштва Дрецун каже да треба видети ко ће се све наћи на оптужницама:

„Кад то видимо и кад видимо комплетне оптужнице и са каквим доказима располажу слика ће бити јаснија. Али имам велику зебњу како ће се понашати Специјализована судска већа. Можда ће Тужилаштво и да приложи доказе али како ће судије да се понашају ту имам велику резерву“.

Извор: rs.sputniknews.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *