Посланике у Скупштини не занимају српске жртве геноцида у НДХ

Посланици Скупштине Србије нису нису изгласали процесуирање Резолуције о осуди геноцида над Србима у НДХ, предлог народног посланика и Удружења преживелих логораша Јасеновац, Смиље Тишме.

Чињеницом да текст резолуције није стављен на изгласавање, део јавности тумачи као својеврсни скандал.

– Чини се да је актуелној власти важнији улазак у ЕУ, него изгласавање резолуције. Да је дошло до гласања, Хрватска би могла да блокира отварање приступних поглавља, каже у изјави за портал ” Глас јавности”, народни посланик Владан Глишић и додаје да се међу посланицима који су гласали да се резолуција нађе на дневном реду парламентарног заседања налазе представници свих политичких партија.

То би према Глишићевим речима био први званични документ, којим би се осудио геноцид над Србима у НДХ и подразумевао би оснивање меморијалног центра, као и одређивање дана обележавања сећања на жртве геноцида.

Скупштинском заседању у среду, присуствовала су 143 посланика, за резолуцију је гласало 30, није гласало 113, против и уздржаних није било.

Тиме Скупштина Србије није прихватила предлог Смиље Тишме.

Смиља Тишма је победила ужасе дечијих логора Независне Државе Хрватске и Јасеновац и сведок је велике историјске трагедије српског народа.

Одбијањем Резолуције геноциду у НДХ по други пут убијамо жртве

Најстарија народна посланица Народној скупштини Републике Србије, Смиља Тимша, одржала је у парламенту дирљив говор поводом Резолуције о осуди геноцида у НДХ и подсетила како народне посланике, тако и српски народ, на моралну обавезу коју имају према страдалим прецима и историјској истини.

Њен говор преносимо у целости:

“Ја сам Смиља Тишма, преживело дете логораш Јасеновца, оснивач удружења логораша Јасеновца, најстарији посланик овог сазива Народне скупштине Републике Србије.

Молим председавајућег за допуну дневног реда тачком коју смо сачекали и чекали 80 година, а то је: Предлог резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату од 1941. до 1945.

Имам морално право да кажем да је доношењем Декларације о злочину у Сребреници 2011. године српски народ, указом поштовања према свим другим жртвама, осим према својима – јер 80 година ниједно српско руководство није успело да осуди, покрене питање извршеног геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима. Колико пута је требало да се покрене питање о Резолуцији о Сребреници да би се донела Резолуција о геноциду у Јасеновцу, Јадовну, Копривници, Даници, Сиску и широм НДХ. У НДХ је било 83 логора у којима је вршен покољ и убијање српског народа, и осталих људи који су волели Југославију. У НДХ брутално је убијено 74 хиљаде деце, то је геноцид. А само у Јасеновцу заклано и брутално уморено цијанидом и изморено глађу 20 хиљада деце, то је геноцид.

Била сам само дете, и била сам логораш само зато што сам Српкиња, и ја и цела моја фамилија је била по логорима – убијена, уништена, и то је геноцид. Од 1941. до 1945. страдало је око милион људи, жена и деце само зато што су били Срби, то је геноцид. Браћа Јевреји су питање броја страдалих успели да среде и да код међународних власти и својих сународника прикажу своје стање страдања, а ми Срби то нисмо успели да докажемо до данас.

Председник Хрватске Милановић рече пре неки дан да Јасеновац и Сребреница нису исто и да би онда требало сачинити нови назив за геноцид – а ја колико знам као правник – све ово што је хрватска држава радила према Србима, Јеврејима и Ромима то је прави геноцид! Само Срби нису у стању да донесу Резолуцију и осуде геноцид над својим народом.

Данас носим беџ на којем пише „80 година од геноцида у НДХ“. Требало је до данас много више да урадимо а нисмо. Зар треба да молимо да се осуди геноцид над геноцидима у 20. веку над сопственим народом? Треба да се стидимо сени јасеновачких жртава и мученика, гласајте по својој савести за допуну дневног реда да бисмо могли усвојити Резолуцији и извршити тај морални и историјски чин за страдале жртве у нашем народу. Јер Срби никада нису били у својој историји геноцидни, били су спремни да се боре за права и судбину других народа, да дају сопствене жртве за друге народе…

Треба да чинимо све у том циљу због своје деце и будућности на Балкану, јер брутално су убијана деца у Јасеновцу и НДХ, и то је прави геноцид. Кад хоћеш да убијеш читав народ, убиј мајку и дете!

Како сам дуже време провела кроз логоре са две сестре и братом, оца су ликвидирали већ у априлу, после 10 дана настанка НДХ-а, а нас са мајком и осталим Србима Западне Славоније су два пута терали у логор. Гледала сам како усташе пеку, черече – ово је грозно, али је истина – секу главу, ломе главу детету у логору у Сиску… Видела сам како је један усташа једном малишану, мали дечкић, главу откинуо и бацио, а мајци дете које је дојила бацио на другу страну. Ја сам својим очима гледала.

Дозволите да се захвалим свима који су подржали јасеновачке великомученике, који су убијани на 57 начина и над којима је извршен геноцид. А и ми преживели логораши морамо пробити громогласну тишину и ћутање у Скупштини, па би одговорност за чин неусвајања ове Резолуције сносила Скупштина Србије – ако се не заузме за интересе свог народа и земље. Народ који нема историју, историјско памћење и снагу да осуди геноцид – осуђен је да му се страдање понови.

Ово није хрватски Сабор који не признаје геноцид у НДХ, ово је српски парламент и у том смислу је дужност овог парламента да се постави према свом народу на одговарајући начин. Настојмо да по други пут не убијемо жртве одбијањем Резолуције о осуди геноцида који је над њима извршен. Немојмо да изневеримо очекивања прогнаника „Олуја“ и „Бљеска“, и српске дијаспоре широм света, али и Јевреја и Рома који су такође били жртве. Све можемо да опростимо и заборавимо, али децу не можемо!

У име српског народа, и свих жртава НДХ-а, дозволите председавајући да вам уручим мој лични примерак Резолуције, јер овај чин је последњи пробој логораша Јасеновца, да се никад не заборави! Страшан смо геноцид доживели током Другог светског рата, а посебно српски народ.”

Извор: Глас јавности