СРЕБРЕНИЦА УГОСТИЛА НОВОСАЂАНЕ – КУЛТУРНИ МОСТ СПОЈИО СРБЕ СА ОБЕ СТРАНЕ ДРИНЕ

Сребреници

Printscreen

Јуче је у Сребреници, у организацији СПКД „Просвјета“ организован округли сто  на коме је говорено о књижевнику Звонимиру Шубићу поводом 120 година од његовог рођења. Наиме, у Сребреници је завршен Просвјетно-културни збор “Стопама Луке Милованова Георгијевића” који је почео 7. новембра у организацији Српског просвјетног и културног друштва (СПКД) “Просвјета”.

Мaрилина Века: „Не подлежите уценама ЕУ и САД – Косово је Србија“

О стваралаштву овог неоправдано запостављеног књижевника рођеног у Сребреници 1902. године говорио је докторанд српске књижевности Милан Громовић са новосадског Филолошког факултета, секретар СПКД “Просвјета” Дејан Коловић и председник овог друштва песник Марко Миловановић.

Громовић је рекао да је Шубић био хроничар, изразити реалиста који је описао дух варошице у Босни између два свјетска рата, те је истакао да Шубићева дела треба реактивирати и поново штампати јер су значајна за српску књижевност.

Громовић је истакао да Шубићева дјела треба реактивирати и поново штампати јер су значајна за српску књижевност.

Он је навео да је Шубић био добитник више књижевних награда, да му је најпознатије и највредније дело збирка прича “Фазлића поток”, а јединствени по тематици и социјалном значају су романи “Каљуга” и “Кад се царства мијењају”.

Коловић је рекао да Шубићеви романи треба поново да се објаве и препоруче читаоцима јер описују једно вриеме и процесе о којима се мало зна и могу бити поучни јер показују како се обични, неуки људи трансформишу у ратним условима, како сарађују или се дијеле и како они мудри и племенити спашавају своје комшије без обзира на одређене социјалне и политичке разлике.

Археолози открили најсевернију српску светињу: Прича Душанове цркве крије вишевековну тајну

Миловановић је навео да је Шубић био цијењен у Сребреници као књижевник и да је само четири године након његове смрти 1960. године његово име дато Народном универзитету у овом месту.

Сребреница
Printscreen

Он је истакао да је Шубић био из мешовитог хрватско-српског брака, али да је своја дела објављивао у Београду пишући ћирилицом и да се може сматрати и српским писцем, додајући да је сребреничка “Просвјета” успоставила књижевну награду која носи Шубићево име и већ четири године се додељује за најбољу причу на књижевном конкурсу “Стопама Луке Милованова Георгијевића”.

У оквиру ове манифестације организовано је више културних садржаја и уручене су награде побједницима књижевног конкурса за најбољу пјесму, причу, новинарски прилог и ђачки литерарни рад.

Просветно-културним збором “Стопама Луке Милованова Георгијевића”, низом културних и научних догађаја одаје се омаж лику и делу Луке Георгијевића (1784-1828), филологу и књижевнику, рођеном у Осату код Сребренице који је током кратког живота, као један од највећих интелектуалаца свог доба иза себе оставио основе савременог српског писма и правописа, које је Вук Стефановић Караџић мисионарски усавршио и објавио.

Лукиним књижевним трагом ходио је један заборављени Сребреничанин, награђивани приповједач и романописац Звонимир Шубић (1902-1956) који стварајући у кочићевско-ћоровићевском духу спада у знамените босанскохерцеговачке књижевнике између два свјетска рата.

Високи Дечани – најлепше што је српска рука створила за поколења

Истим стопама су наставили и истакнути сребренички професори, новинари и културни радници Живан Јовановић (1921-1991) и Бошко Миловановић (1951-1996) који су своје животе посветили оснивању, развоју и осавремењавању образовне, културне и информативне делатности овог диела Подриња. По Георгијевићу, Шубићу, Миловановићу и Јовановићу утврђене су и награде које се додјељују у оквиру ове манифестације.

Након округлог стола, у холу сребреничког Културног центра отворена је изложба уметничке фотографије са темом црква и манастира из сребреничке општине аутора Срђана Стеванова из Новог Сада и Неђе Катанића из Сребренице, који такође живи и ради у Новом Саду.

Приликом отварање изложбе, присутнима се обратио Неђо Катанић који се истакао да је свестан чињенице да је током претходне три деценије кроз медије фабрикован наратив који је ставио велики терет на “сребреничка плећа”, те да се због наведеног из вида изгубила чињеница а је Сребреница још од периода средњег, па и старог века хришћански град.

Сама идеја да израду ове изложбе јесте, “жеља да се кроз представљање манастира и цркава са територије сребреничке општине, од којих су поједини чак из периода Немањића, пред лице јавности изнесе истина о граду који се већ јако дуго налази утамничен лажима, оптужен без ваљаних доказа и осуђен без праведног суђења”, навео је Катанић.

Коаутор изложбе је навео да  је у плану излагање у многим градовима у региону, али и широм Европе, те да се нада да ће у наредном периоду истина почети да излази на видело.

Српска Аналитика

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *