Начертаније 2.0

На пољу економије, војске и преношења информација човечанство је технолошком револуцијом постало ефикасније и повезаније него икада.

Ово значи да је живот појединца у просеку комфорнији него икада, број људи на свету је у константном порасту, док је значај мануелног рада у константном паду што доводи до велике промене у распоређивању ресурса потребних за креирање економске вредности.

Доба технолошке револуције донело је зато велику прилику географски малим земљама да путем иновације и дигитализације уђу у такмичење са великим и развијеним земљама, са количином утицаја коју никада до сада нису могле да остваре.

Ово доба такође доноси и одређене јасне опасности обзиром да развијене светске силе никада неће радити у интересу малих земаља, као што је Србија, док ће увек радити на томе да неразвијене земље раде у њиховом интересу.

Резултат овога је да мале земље своју прилику за остваривање утицаја посредством технологије у огромној величини не користе.

У теорији, Интернет је довео до јединствене прилике малим предузетницима да изађу на глобално тржиште рада, али је такође показао да велике фирме које на њему постоје у потпуности контролишу токове информација и настављају свој раст паразитски користећи производе туђег рада.

Судбина малих земаља је стога да се или укључе у светску трку како би очувале свој суверенитет и културу или да као сателити великих сила чекају да постану жртва укрупњавања које ће се у новој поларизацији света неминовно десити у неком облику.

То се тренутно већ и дешава са малим државама које су настале или се издвојиле из већих да би задржале релативно малу економску самосталност сем у случајевима високо дигитализованих друштава са глобално развијеном економијом и утицајем и ослањањем на глобалну мрежу талената и партнерствима заснованим на узајамним економским интересима у којима обе стране имају шта да понуде.

Све ове државе, које су пронашле своје место у новој економској трци, карактерише јако локално тржиште глобалног капитала, доступност висококвалификоване радне снаге и јак фокус на експерименте иновативне делатности са дугорочном стратегијом улагања у будућност.

Дигитална спољна политика Србије

Глобализација и иновације као средство очувања државе

Владар света више није држава са најхрабријим војницима, него са најбољим научницима.

У глобализованом друштву судбина малих држава је да жртвују свој суверенитет и престану да постоје или да активно учествују у заштити свог тржишта и суверенитета кроз активно такмичење у трци за иновације.

Препуштање ове позиције другим државама, у атмосфери опште глобализације и укрупњавања је једнако са чекањем на крај постојања државе.

Поред капацитета за иновацију за ово су неопходни одговарајућа инфраструктура, партнерства и јасна стратегија екстерне промоције државе као иновационог центра.

Спољна перцепција државе као иновационог центра и доброг и поузданог партнера је за ово једнако битна колико и сам капацитет за иновацију.

Сувереност и неутралност у дигитализованом свету

Глобализација је свет учинила повезанијим него икада, што је за последицу имало и ширење утицаја појединачне државе на друге државе независно од географије, чиме се може намерно или ненамерно манипулисати са различитим последицама по државе и њихове грађане.

Сувереност државе представља независност државе у вршењу спољашњих и унутрашњих послова, слободу, независност од било каквих спољних утицаја на државну врховну власт. Концепт суверенитета изражава општу имовину било које државе.

Сувереност грађана је основ и темељ демократског друштва: власт која произилази из народа, за народ. Носилац суверености је народ и она (као и демократија) афирмише једнакост и људска природна урођена права. Народна сувереност у овом смислу не подразумева народ као етничку категорију, већ под тим подразумева све грађане.

Дужност државе је да поред одржања свог суверенитета брине о суверенитету својих грађана.

Дужност грађана је да учествују у очувању свог и државног суверенитета, како би сами себи гарантовали своја права и слободу.

Како би држава одржала свој суверенитет и суверенитет својих грађана она нужно мора сама одлучивати о својој судбини и омогућити слободан уплив екстерног капитала и иновација, под условима које сама диктира.

Приближавање домаћих закона европским у сарадњи са ЕУ и нашим статусом кандидата и давање снаге институцијама је исправан пут, али приклањање било ком утицајном блоку за резултат има на дуже стазе и утапање у тај утицајни блок.  

Слога и сарадња у циљу заједничког интереса

Учествовање мале земље у светским токовима не треба мешати са изолационализмом и у потпуној супротности је са истим. Учествовање у глобализацији и одржање независности и неутралности се може постићи искључиво у неометаној и слободној сарадњи заснованој на сопственим интересима.

У циљу слоге и сарадње неопходно је препознати да слободно тржиште капитала и појам капитала више не подразумевају само финансијске инструменте већ и начине за размену и коришћење података, као и приступ и капацитет за употребу знања.

Економска централизација је у глобалном и нелинеарном свету синоним за тоталну централизацију, те се као таква треба доживљавати као непожељна за мале државе којима се економија мора заснивати на колаборацији.

Затварање у сопствене границе такође значи и одрицање од огромног капитала који Србија има у иностранству кроз своју дијаспору.

Проширити Србију тако да њене границе обухватају све просторе на којима су Срби заступљени је немогуће остварити, ако не желимо да се посвађамо са свим државама на чијим су они данас територијама. Српски народ нема никаквих географских или етнографских граница којима би био одређен као једна јединствена целина и не треба очекивати да ће се то икада променити, нарочито са све већим трендом глобализације и дигиталног номадизма.

Људски капитал који Србија поседује превазилази њене границе и треба га посматрати као неизмерно вредан алат који располаже истим правима и обавезама као и народ у држави Србији.

Дигиталне иницијативе које Србија спроводи би требале бити једнако вредне за дијаспору и нерезиденте који развијају пословање из Србије, колико и за резиденте. Отворени дијалог, сарадња и унапређивање позиције српске дијаспоре у свету је неопходан предуслов дигиталног развоја Србије.

Обзиром да се слога и сарадња заснивају и на економским, али и на патриотским мотивима неопходно је избегавати национализам или војну силу као средство за остварење циљева. Националисти у готово свим суседним земљама које окружују Србију могу имати своје иредентистичке програме стварања великих националних држава по цену мира, на шта Србија не може нужно утицати, али мора имати спремне војне и дипломатске механизме за заштиту свог територијалног интегритета и становништва.

Огроман значај људског капитала који мале нације морају развијати како би биле у могућности да иду раме уз раме са развијеним нацијама указује да је неопходно ширење утицаја спроводити искључиво кроз економска средства. Поред тога што доводи до стварања даљих непријатељстава, решавање проблема између две мале нације силом доводи до слабљења обе нације што их обе чини подложнијим утицају или интеграцији у велике развијене државе.

Дигитална унутрашња политика Србије

Технологија у служби слоге и обезбеђивања одговорности

А

Образовање и промоција правих вредности

А

Улагање и изградња инфраструктуре за подршку иновацији

А